Lakonoga vidovitost

Kao klincu nikad mi nije ulazilo u glavu zašto baka svake srijede ide pedikeru. Još me više čudilo zašto se tome toliko veseli.

• Stara, – dogovarala bi se s prijateljicom na telefon, – danas u 10 kod Fanike! A onda bumo onim mumijama na plesnjaku pokazale kaj su to Puce lakih nogu!

Tako su se nazivale – Puce lakih nogu. Međutim, kada bi se trebala sa mnom igrati u parku, žalila se kako ima teške noge. Usporenog koraka hvatala bi dah dok me nastojala privesti doma.

• Lopužo jedna! – vikala je. – Ulovit ću te ja jednog dana, nemreš mi se skriti! Vidim te!

Tako su počele moje sumnje da je moja baka vidovita. Ta kako bi me inače mogla vidjeti u barem sto metara udaljenoj rupi? Jedini je logičan zaključak bio da ima nadnaravne sposobnosti, treće oko koje vidi sve. Potvrdu svojih sumnji dobio sam već iduće srijede kada se kao i uvijek spremala Faniki.

• Bako, upitao sam je. – A zašto se ti toliko veseliš pedikerki?
• Zato jer bum lakše plesala.
• A kaj ti ona napravi? – zanimalo me dalje. – Kupi nove tenisice?
• Ne, – nasmijala se. – Skida mi kurje oči.
• Ha? – zabezeknuo sam se.
• K-u-r-j-e o-č-i. – slovkala je.
• Kaj tvoje noge vide? I kure?
• U svakom slučaju kure. – odgovorila je.

Zahvaljujući njenom odgovoru doživio sam traumu od koje se i dan-danas oporavljam. U mojoj su mašti njeni nožni prsti oči iz kojih je sijevala vatra. Kad bi ih otvorila uspostavljala je telepatske veze s kim god je htjela! I to bez ikakvog naprezanja! U tom smislu Spock je imao sposobnosti koliko ona u malom nožnom prstu.

Posljedice su bile katastrofalne. Kad god bi baka predložila da odemo u kino pogledati neki crtić, sakrio bih se pod krevet. Niti bajke više nisam htio slušati. Nakon što sam na dijelu Crvenkapice u kojem ona vuka-baku pita zašto ima tako velike oči dobio napadaje panike, roditelji su zaključili kako sam ih očito prerastao. Naime, pokušavajući me utješiti obrazloženjem kako je vuk Crvenkapicu samo htio bolje vidjeti, samo su pogoršali situaciju.

Autor: Damir Markulj

Foto: Pixabay