(basna–humoreska)
U mojoj glavi živi jedno malo selo.
Autor: Ankica Anchie
Nije na karti, ali promet je strašan.
Prvi se svako jutro probudi Misao Br. 1,
odmah digne paniku:
„Kasnimo! Na što — ne znam! Ali kasnimo!“
Odmah zatim stiže Misao Br. 2,
uvijek smirena, ali potpuno beskorisna:
„Sve će biti u redu… negdje… nekad… možda.“
Tu je i Ideja Divlja,
koja se pojavljuje kao da je ispala iz cirkusa,
nametne se, napravi galamu,
a onda nestane čim treba raditi.
U sredini sela sjedi Sumnja,
kao stariji mrgud na klupi.
Ne radi ništa osim što komentira:
„To neće ići.
Ni to.
A ni to ti ne bi trebalo pasti na pamet.“
Logika, jadna, pokušava održati red.
Nosila bi i uniformu, da joj se ne izgubi.
„Stanite u red, molim vas!
Jedna misao odjednom!“
Ali nitko je ne sluša.
Ona je u mojoj glavi statist.
U podne se pojavi Inspiracija,
uvijek prekasno, uvijek s previše energije.
Donese dvanaest briljantnih ideja
i jednako brzo ih zaboravi.
Onda me pogleda i kaže:
„Što si me onako gledao?
Ja sam svoje obavila.“
Navečer, u samoj zbrci svih zbrka,
dođe Intuicija.
Ne priča puno, ali kad progovori,
svi utihnu.
Pa čak i Sumnja — iako samo nakratko.
I tako ti je to.
U mojoj glavi redovito je zbrka.
Ali baš ta šarena zbrka čini selo živim
a mene — nekako svojim.
A moral?
I u najvećoj mentalnoj gužvi
uvijek postoji jedna misao
koja zna put.
Samo je treba čuti
ispod vike svih ostalih.
Ilustracija: Pixabay
